Ova stranica je posvecena Hasicu!

U prvom redu njegovim povratnicima, koji su imali snage i volje prebroditi sve teškoce i vratiti mu se u zagrljaj. Zatim svima nama koje je zadnji rat raznio posvuda, a koji želimo ocuvati uspomenu na naše maleno selo. Ali i onima koji ga žele zaboraviti...

Jer, možda se predomisle!? Od uspomena se ne živi, no to ne znaci da su one nebitne. Naprotiv, sastavni su dio našeg života i duboko su utkane u našu svijest. Ponekad naidju trenutci kada nam upravo one zatrebaju, i bez obzira kako nam bude teško, kada u nama ožive, ubrzavaju nam otkucaje srca i ozaruju lice, te poput nekog jakog temelja, potrebnog za daljnju nadogradnju, otvaraju nove vidike: - kažu nam da nismo sami, da postoji veza i da treba dalje gradit. Zato, ne zaboravljajmo! Skupljajmo i njegujmo! Neka u nama žive, jer kratak je život a vrijeme brzo ide ...