POREKLO "NOCI VESTICA" 

(HALLOWEENA), ZADUSNICA i OBICAJA KORINÐANJA 



Odakle Noc vestica vuce korene?


Znate li da je Noc vestica uvedena u hriscanski svet nekoliko vekova posle smrti Hristovih apostola, a da su je pagani slavili vekovima pre osnivanja novozavetne Crkve? U istoriji nalazimo zanimljiv odgovor: "Noc vestica (Halloween) se zasniva na skotskim i irskim narodnim obicajima koji direktno vuku korene iz prethriscanskog doba" - to jest paganizma!


Iako je Halloween postala noc razuzdanog ludovanja, sujevernih vracanja i stravicnih igara koje ljudi ne shvataju previse ozbiljno, u pocetku se ta svetkovina znatno razlikovala od svog danasnjeg oblika. Noc vestica se u najranijem periodu nije proslavljala u "nadahnutoj izvornoj hriscanskoj Crkvi" nego medu Druidima, koji su to cinili u cast velikog boga mrtvih, Samhaina, ciji praznik pada 1. novembra (Ralf Linton, "Noc vestica tokom dvadeset vekova", str. 4). Taj festival nema veze sa hriscanstvom, vec predstavlja stari paganski praznik koji se maskirao u crkvene obicaje! Uprkos tome nominalni hriscani dopustaju deci da se zabavljaju u duhu tog paganskog obicaja!


Americka enciklopedija tvrdi da Noc vestica "sasvim jasno predstavlja ostatak paganskih vremena". Obratimo paznju sta o Noci vestica kaze najautoritativnija svetska enciklopedija, Britanika: "Noc vestica je nastala znatno pre hriscanstva. Dve glavne osobenosti drevnog Halloweena su: paljenje logorske vatre i verovanje da duhovi i vestice te noci najverovatnije lutaju unaokolo. Iz istorije vidimo da su glavne svetkovine Noci vestica cisto druidskog karaktera i 'poticu od paganskih Druida sa severozapada Evrope', sto nadalje potkrepljuje cinjenica da je dan 31. oktobar u nekim delovima Irske jos uvek poznat kao OIDHCH SHAMHNA - 'bdenje Samana'". Saman (Samhain) je paganski gospodar mrtvih kod starih Druida.

 
Dakle, pagani su slavili Noc vestica mnogo pre rodenja Isusovog u Vitlejemu. Ali taj paganski praznik nisu slavili samo Druidi, vec je to bio i rimski festival! Britanika u daljem tekstu navodi: "Druidskim ceremonijama dodata su neka obelezja rimskog festivala koji se drzao oko 1. novembra u cast Pomona, gde orasi i jabuke igraju vaznu ulogu predstavljajuci zimske zalihe voca". Zapazamo da je taj rasprostranjeni paganski obicaj vezan za zimsko doba!


Zasto se proslavljala Noc vestica?


Dolazimo do sustinske istorijske istine o tome zasto se slavi taj praznik! Knjiga o Noci vestica" (str. 10) autorke Rut Keli nam predocava sledece cinjenice: "Svestenici paganskih druida su poducavali besmrtnost duse, odnosno da dusa prilikom smrti prelazi iz jednog tela u drugo..." 
"Verovali su da poslednjeg dana u godini (31. oktobra) Gospodar smrti okuplja duse preminulih u protekloj godini, koje su osudene da zive u zivotinjskim telima dok im se ne odredi u koje ce se oblike zivota nastaniti u narednih 12 meseci. Ne bi li im izrekao laksu presudu duse su laskale Gospodaru mrtvih darovima i molitvama. Nakon sto su ispastale za svoje grehe, o Novoj godini su duse oslobadane da idu u druidski raj" ("Noc vestica tokom dvadeset vekova", str. 5).


Noc vestica se proslavljala sa ciljem da se u svesti ljudi odrzi lazna doktrina o besmrtnosti duse prema kojoj umrli nisu zaista mrtvi! Gotovo svi paganski narodi su imali dan u cast mrtvih. Taj dan je izvorno uveden kao pomen na Nimroda (Prva knjiga Mojsijeva 10:8-10) cija zena Semiramida je tvrdila da je on posle smrti ostao u zivotu.


Sta zapravo znaci ta engleska rec "Halloween"? To je vece "Olhalouz" (svih blagoslova), ili "Haloumas" (blagoslovene mise), odnosno Svi sveti "i predstavlja jedan od najsvecanijih festivala (katolicke) crkve" (Linton, "Noc vestica kroz dvadeset vekova", str. 3). Halloween koji pada 1. novembra predstavlja vece svih blagoslova, ili dan svih svetih. Posto je u staro vreme bio obicaj da dan pocinje sa zalaskom sunca, Noc vestica uoci 1. novembra predstavlja vecernju proslavu koja najavljuje veliki dan - 1. novembar - posvecen bogu mrtvih!


Ko je "bog mrtvih"?
Nedugo pre nego sto ce biti raspet Sadukeji postavljaju Isusu pitanje o vaskrsenju. Da im dokaze da ce biti vaskrsenja iz mrtvih odgovorio im je: "A za uskrsenje mrtvih niste li citali sta vam je Bog rekao: Ja sam Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev? Nije Bog, Bog mrtvih, nego zivih!" (Matej 22:31, 32). 
Da li razumemo znacenje Isusovog odgovora? Buduci da su patrijarsi (biblijski praoci) mrtvi, a Bog je samo Bog zivih posto mrtvi ne sluze Bogu (Psalam 6:5, Psalam 115:17) - onda mora da dode do vaskrsenja mrtvih da bi patrijarsi mogli ponovo da zive i Bog mogao da bude njihov Bog. Da bi vaskrsenje mrtvih bilo mogucno zato je "Hristos umro i ziveo, da vlada i nad mrtvima i nad zivima" (Rimljanima 14:9). 


Primecujemo da je Isus postao Bog, odnosno gospodar (vladar) mrtvih zato sto je svojim vaskrsenjem iz mrtvih zadobio kljuceve groba i smrti (Otkrivenje 1:18). On ce vaskrsnuti mrtve da bi oni ziveli i sluzili Mu. Od koga je Isus dobio te kljuceve? Ko je imao predasnju vlast nad mrtvima?


U Poslanici Jevrejima apostol Pavle je napisao: "I kako su deca sudeonici puti (tela) i krvi, tako i on sudelova u tome, da smrcu satre onoga koji je imao moc smrti, to jest davola" (Jevrejima 2:14). Stoga je davo, sotona, bog i gospodar smrti! Samhain ili Saman paganskih Druida je bog smrti - sotona! Do danasnjeg dana ljudi drze zadusnice i proslavljaju divlju noc Halloween tokom koje se ludo zabavljaju u cast davola! Pavle kaze da su pagani - mislivsi da obozavaju istinitog Boga - zapravo sluzili demonima (Galatima 4:8). Omladina koja danas pali vatru na Noc vestica ne sluzi Bogu!

 
Ako je Noc vestica vece posveceno davolu, kako je taj dan - nazvan svaki blagoslov, ili dan svih svetih - poceo da se proslavlja u Crkvi koja ispoveda hriscanstvo?
Odakle poticu Svi sveti?


Prvi dan u mesecu novembru, koji su pagani obelezavali u cast Samhaina - sotone, danas se slavi u stotinama crkava "kao odavanje poste svim svecima, znanim i neznanim, sto prema Papi Urbanu IV otklanja sve nedostatke praznika koje vernici tokom go dine slave u cast svetih" (citat iz "Katolicke enciklopedije"). Kako je obozavanje svetaca koji su navodno zivi na nebu pocelo da se proslavlja na dan posvecen davolu? "... smatrajuci da je potrebno obozavati svakog mucenika, Crkva je odredila jedan zajednicki dan za sve njih".


Vidite, nekadasnji pomeni mucenicima koji su se odrzavali raznim danima prerasli su u opsti dan u cast mrtvih za koje se veruje da zive na nebu. "Grgur III (731-741) je posvetio jednu kapelu svim svecima u bazilici Svetog Petra, a kao godisnjicu mrtvih utvrdio je 1. novembar... Grgur IV (827-844) je prosirio proslavu vezanu za 1. novembar na celu Crkvu. Cini se da se Bdenje (Noc vestica) odrzavalo u istom ranom periodu kada je nastao i sam praznik".


Primecujemo da je Noc vestica stara koliko i Dan svih svetih u katolickoj crkvi. Ralf Linton u svojoj knjizi govori o tom prazniku: "Dan svih svetih je uveden u crkveni kalendar zato sto godina ne traje dovoljno dugo da bi bilo mogucno posvetiti odredeni dan svakom duhu u katolickoj crkvi... Buduci da su ljudi vec uveliko povezivali doticni dan (1. novembar) sa mnostvom duhova mrtvih, to je veoma pogodovalo crkvenoj politici da bezopasne paganske narodne ideje uvede i u Crkvu".
Protestanti su nastavili delimicno obelezavanje Noci vestica "posto je na taj dan 1517. godine Martin Luter prikucao 95 epohalnih teza na crkvena vrata u Vitembergu" i tako zapoceo Protestantsku reformaciju. "Luter je odabrao Noc vestica dobro znajuci da ce gradani upravo te veceri da dolaze u crkvu" (Noc vestica, str. 9-10).


Poreklo uzvika "Trick or treat" ("trik ili nagrada") - paralela obicaja korindanja
Da li znate odakle potice obicaj da deca prave obesne sale kada na Zapadu pokucaju na vrata i vicu "trik or trit"? Linton pise da "to svakako potice iz paganskih vremena". U Irskoj je do pocetka proslog veka vladao obicaj da se organizuju povorke "predvodene covekom u beloj odori sa maskom u obliku konjske glave". "Konj je bio posvecen bogu sunca," kaze Linton "sto ukazuje na to da taj obicaj predstavlja ostatak druidskog obreda"). Povorka je od seljaka prikupljala darove u cast starog druidskog boga cije se ime vremenom izmenilo u irskom jeziku. Ukoliko povorka nije "velikodusno cascavana" (treat), seljake su "varali" (trick) pretnjama da ce im kletvama unistiti useve za narednu godinu!


Tradicionalni obicaj da se na Noc vestica odrzavaju povorke izveden je iz jedne druge neobicne prakse. Podrazavajuci religijske povorke u staroj Grckoj i Rimu, bogate srednjevekovne crkve su imale obicaj da paradiraju noseci mosti svetaca-zastitnika. Siromasnije parohije nisu bile u mogucnosti da nabave mosti, pa su se koristile naslikanim predstavama svojih svetaca-zastitnika. "I oni koji nisu igrali uloge svetih zeleli su da udu u povorku i zato su se odevali kao andeli ili davoli, tako da se povorka Svakog blagoslova u porti pretvarala u veselu, saroliku paradu" ("Noc vestica tokom dvadeset vekova", str. 103).
Danasnja korindanja u Vojvodini, kao i ona na Zapadu, puki su nastavci tih izoblicenih, apsurdnih obicaja proizaslih iz paganizma a nazvanih hriscanskim imenima. Nije li onda nikakvo cudo to sto deca i odrasli obesno unistavaju privatnu imovinu na dan koji je izvorno posvecen sotoni - Unistitelju?