KEMBA, KLICO, SOSKA, COMA, TRULO, KLICO, TULJO, DRSLO, DRES, PASKO, KEKI, SLIKO, SURGO, BABALA, CASLO, GRIZLI, TULJO, KUKO, SPANAC, ZUKA, FENDO.....

Hasic zaboravit necu: Pod Zendragom pravili smo ceku, u Avlici igrali smo drible, na Candricki plavili smo ribe...  Zimi hokej, a u ljeto dribla - lijepo je bilo igrati se s njima. Subotom se u Tisinu na igranku ide - da nas cure vide. Duge kose pustili smo tada, zeleci da Demokracija zavlada. Na plocama slusali smo Azru, Dorse, Sobica i druge. Zato Hasic zaboravit necu - vidimo se u bijelom svijetu!

PROLAZE DANI GODINE LETE ZABORAVIO SAM KAKO JE LJEPO BITI DJETE.

U Samac smo isli mi u skolu ne zaboravljajuci Hasicansku foru. BICIKLOM se vozismo svi tada, nije bilo daleko do grada. U TISINI svirala je grupa, skupljala se cjela nasa ZUPA. Mnogo cura upoznasmo tada, zaljubljenost pocela da vlada. Upoznasmo mnogo dobre raje, tad je srce umjelo da daje, ja igranke zaboravit necu mnogima sam donosio srecu. U ratu smo svi mi bili skupa falijo nam Ilija i Luka. O ratu vam nebi mnogo prico najbolji su Ilica i Sirko. Poslije rata rasuse se mnogi, sada neznam kome ovo zborim. Fala bogu fejs su izmislili pa sad mogu vama da se divim. Kako mnogo postigli ste sada, kako novac sada vama vlada. SADA U ZIVOTU NEK VAS PRATI SRECA UZ BLAGOSLOV ANDRIJE DRESA.

***

Hasic pade za dva za tri dana, porobi nas ta srpska armada. Krvav Uskrs postade nam tada, cetnik podje Hasicem da vlada. Tridesetak izadje nas samo da cetnicima mira nedamo. U Grebnice kada smo mi dosli, Grebnicani postase ponosni. Nije bilo mnogo zagrijani Grebnice tada da brani. Opasno je bilo u to vrijeme, al smo srbima pravili probleme. U Hasicu puno osta ljudi, Lugar poce mnogima da sudi, sudise im po kratkom postupku metak u glavu sto su nosili pusku. Braco tada naredjenje dade - idemo im izvuc zive glave! Civili su bili izvuceni, svi su zivi - blago Boze meni! Brigada je sada ojacala, cetnik poce tada da stradava. Ljeskovac je bio prava muka, u akciji ranjen nam je Djuka, i jos 33 Hasicana strada - crni dan bio nam je tada. Ubise nam Djuru naseg tica, al ostade jos mnogo mladica. Izbjeglice tada smo postali i dan danas ostali.

U Kostajnicu se doselismo tada, zaboravismo sve minuli dana. Dani idu a godine lete u Velesnji dobio sam dijete (4). Ostade mi samo zelja pusta u Hasicu da im bude kuca. Kuburamo skoro svakog dana, Hasic nam je osto ziva rana. Ja vjerujem, nada jos postoji, da se Hasic Hrvatskoj pripoji. DA ZABLISTA KAO SUNCE ZARKO U HASIC BI VRATIO SE SVAKO. -Toliko od mene moji Hasicani! DRES

Pomozimo Posavini! - pratite domaljevac.com

Zivot to je cekaona Pjesma na tekst Ive Kobasa / Lazar B. Kostic